Otadžbina

110

ФИНАНСИЈЕ И ПОЛИТИКА У НАС

од општег интереса по земљу, није тако популарно, као питање Финансијског уређења. Па када је то све тако, вредно Је заглодати: како изгледа слика која представља наше Финансијско стање од 20 година на овамо. Први потез, којим ћу да почнем сликање тог интересантног таблоа, нека буде преглед стварног дефицита у државном буџету.

1870 1,713.626 гр. пор. 1871 1,636.894 в „ 1873 1,886.854 „ „ 1874 1,991.662 динара 1875 2,916.238 « 1876 2,665.177 « 1877 1,430.155') « 1878 3,007.750 » 1879 538.419' 2 ) „ 1880 375.110 3 ) ,, 1881 32.029 4 ) „ 188?. 6,9г2.865 „ 1883 6,154.981 п 1884 4,649.514 <( 1885 7,222.504 „ 1886 13,832.313 „ 1887 6,230.945 „ 1888 10,861.365 „

Оваква слика казује јасно и неоспорно, да су наше државне Финансије одавно болесне. Занимљиво је потражити одговора: одкуда је долазила та болест? Само су дра узрока могла да створе овакво стање. Или су предрачуни у приходима били погрешин, т. ј. више се очекивало прихода, него тто се стварно могло наплатитЈ:, или се више трошило, него што је било одобрено. Но у нашим закључним рачунима, впди се само онај први узрок. Скоро редовно иодбадивали су нриходи, ') Од ове суме мањак, у редовиом буџету беше 882.784, дин; а оетало, т. ј. 1,047371 дин. у ванредном. Но за ову као и за следеће године до 1881. дефицит је био сакривен у »ванредним буџетима,' 5 који су непрекидно показивали мање прихода него расхода. 2 ) Овај дефицит је у »ваиредном буџету ;* у редовиом ове године не беие деФицита. Наиротив беше уштеде у издавању за 1,127.451 дин. 3 ) Овај мањак је био у редовном буџету. Из ванредног буџета није се ове годипе илаћадо ни оно за што беше средстава у каси. 4 ) II овде је деФицит тако мади, што се иије ништа издавало по »ванредном буцету.«