Otadžbina

112

ФИНА-НСИЈЕ И ПОЛИТИКА. У НАС

Оаакав узрок пак мора имати свога дубоког корена. Нико не може веровати, да је он потекао из простог неразумевања сабирања и одузимања. Вар то зна сваки од нас. Нема сумње да има тога корена. Природно је запитати: па који је то? Одговор је прост: то је аолитика. Јест. Политика је ставила у нас Финансије у своју ропску службу. С једне стране по штнка влада; с друге полнтика народних скупштина; а с треће стране политика опозиције. Политика влада задржала је реФорму пореске системе све до 1884. године. Старијц државници наши, са свог аолитичког гледи_ шта упустили су били Фипансије државне толико, да држава не беше кадра да плаћа ни 250.000 динара годишње интереса' на позајмљене јој суме. Са иолитичких разлога није се постарадо бпло за средства, којима би се државни углед одржао на висини најобичнијег дужника. Неилаћање интереса на ратни зајам од 1876. године, ненлаћање реквизиције; обустављање и невраћање чиновничких плата и т. д. све је то погекло из аолитичке тежње тадашњих влада, да не метну на коцку своју популарност. Политика влада била је увек покретач у састављању годишњих буџета. Да би се избегло завођење нових дација, те да се не повреди осетљивост народна, састављанц су буџети прихода оиако, качо ће се билансовати расходи. Није се хтело отворено да казује да приходи не покривају расходе; пего се само гледало да се цпфре прихода^ које су произвољно узимане, поклапају са цифрама расхода. Што су владе тако радиле може се донекле п правдаги. Јер за владу је свакојако главно да јој се одобре издаци. Ако су јој ови одобрени, она их може нсцрпсти, без своје рачунске одговорности пред коитролом. Што приходи не одговорише расходима, то }е за владу немио случај, који њој не пада на терет. За тај део Финансијске недаће, више је одговорно народно представништво, него ли влада. Али шта су радиле и шта раде још и дан дањи наше народне скупштине у овом погледу? Опе су, без икаквог изузетка, са свим погрешно узимале ствар. Свака народна скупштина у нас више се бавнла око „кресања« буцета расхода. Буџет прихода сматрале су оне као ствар владину. Ако се но кашто н налазило посланика, који су правилно гледали на ствар, ови су вазда били у опозицији. А чим већина, на коју се влада наслања, види да је неко из опозиције ударио на бу-