Otadžbina
114
ФИНА.НСИЈЕ И ПОЛИТИКА. У НЛС
тражити да ставимо политику у службу Финансијама. То је јасно. Али не мање је зло, када се оде у другу крајност. Како се може у практици извести ова поставка ? Може; ако од сада скупштине буду бољс схватиле свој задатак у питању буџетскоме; ако се владе буду тачно придржавале уставних одредаба при склапању буџета; ако опозиције буду своје интересе политичке потчињавале Финансијском интересу народа; ако странка, која управл>а земљом, буде више водила рачуна о општим, него о својим страначким интересима. Све до сада, па и сада, није се чинило оно што се управ по себи разуме. Загледајмо у радњу скупштине радикалске, иа ћемо видети оно што смо се навикли гледати од како је парламентарне владавине у нае. Видећемо неонравдану тежњу, да се кресањем издатака смањи буџет расхода; а овим да се уклоии деФицит у буцету. И радикалска скупштина заборавила је, да су државни задаци условљенн или уставом или законима. На оно се мора трошити, што је Уставом створено; јер оно што устав вдређује, мора и да буде. Устав је прописао 15 округа и сада морамо' имати 15 округа са 15 окружних начелника. Устав тражи да буде Државни Оавет од 16 чланова; и заиста нико не еме ни да помисли, да се не мора нзвршити то уставно наређење. Оно је збиља и извршено и сада министар Финансија има просто да унесе у буџет расхода потребне суме за начелнике. за саветнике, за војску и за све остало, што је Уставом зајемчено или створено. Хоће ли саветник имати 8500 динара или 10.000, то је за буџет расхода тако исто све .једно, као за какав дуб: хоће ли на њему бити 8500 лисгова или 10.000, које његов корен треба да исхрањује. Што је речено за државне саветнике, врсдп и за остале подобне издатке. Укидање од зараде оних посленика у државној службн, који су Уставом и законима признати као потребни, значи или перазумевање стања ствари, и.ш хотимично грешење у главној ствари за љубав неких споредних (свакако политичких) намера. Што је најлепше од свега — то је да је тсжња наших скупштина, да кресањем буџета расхода отклоне дефпцит у државном газдинству исто толико стара, колико и сам деФицит. Па при свем том дефицит је ту. Па не само да он постоји, него се развија и расте. Да ли ће ову околност једном увидети бар која год скупштина, те да се, и ако већ у 12 часу, сети, да је дужност народног представништва контролисати буџет прихода, бар подједнака с правом одобравати буџет расхода. Тек када настане то срећно време, ночеће да се повраћа стална и трајна равнотежа у нашим државним Финансијама.