Otadžbina

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ

517

Људи који су руководили овим народним покретом доказиваху, да је с падом књаза Милоша, који није никада допустио да се Турска умеша у српске унутарње распре, пропала и српска политичка самосталност; да Вучпћ, Петронијевић и сви уставобранитељи заводе чиновничку државу, да би само сваком своме рођаку, пријатељу и познанику дали масне службе, да су за то искајишарили у Цариграду за себе звања врховних Кљажевих саветннка, да на последњој окупштини нпсу поднели рачун о руковању намесништва државним Финансијама, да је осем оних 50,000 дуката што је Симић узео из државне касе, узео и Вучић 10 000 дуката на «отплату» за врло дуго време, осем једне хиљаде д\ката што је добио награде за протеривање Књаза Милоша, да су уставобранитељи од оних 13,000,000 пореских гроша које је Књаз Милош оставио у државној каси, већ проФућкали и поделпли до 8,000,000 које на оснивање са свим излишних чиновничких места, које на поткупљивање турских великаша у Цариграду за своје цељи. Да је ово основано било, види се и из Факта, да је побуњени народ нападао, једино на оне чиновнике, које беху уставобранитељи поставили, пошто је проглашен руски устав. Најзад побуни се један део београдског гарнпзона. Војници дођоше пред Књажев конак с уск.шцима : «Ми нећемо 17 Господара. Кога служпмо ми ? Ми не признајемо садашњу владу, она се сама поставила I" Књаз је изашао пред њих и заповедио је војницима да иду у своје касарне Војници су га послушали. Али није тако ласно било, растурити масе народне, које нагрнуше са свију страна у Београд, тако да се паша београдски спремио за одбрану, а страни конзули истакоше своје бандере. Међутим народ се задовољио тиме : да постави страже код државне касе и архиве и да захтева да се Књаз с владом пресели у Крагујевац.