Otadžbina

С А ЈАВОРА

351

Борба код Бусака ; која је продужена до мрака, долле су обе стране остале у главном, јсдпа према другој. Пошто већ почеше трупе одступати, није било могуће све војнике искупити. Поремећени ред није се могао потпуно исправити. Многи су војници задржали се позади бусачке посаде, а неки су продужавали одступање «к Јавору" шта им је при одступашу понављано. Разбирајући о даљем раду, намери и зановести команданта војске, сазнакомандант левог крила од капетана Илића, коме је командант војске издао заповест: да доловска посада одстуна поред највишег дрвеног шанца; Рудничка бригада под командом Илнћа да образује заштитницу, а између Ужичана и Рудничана да одступа Чачанска бригада ; даље, да су топови почели одступати и да се има запалити и уништити. шта се не може са Јавора од материјала кренути. Мучну ситуацију олакшала нам је киша и магла, које нанђоше око 6 часова. Заповедано је доловској посади да се прикупља платовом Јаворским, пошто одступајућих имаше и испод ивице платова шумом, да одступа поступпо јаворским путем, — старешине да вичу «збор Кушићи.» Посада на Бусаку продужаваше борбу и моћно је потпомагаше наша артилерија са Јавора. Од 6 до 7 часова продужавана је борба и непрлјатељ није могао даље продирати. Артилеоија турска са Калипоља беше усредила ватру на раскрсницу код Јаворске механе и причињаваше нам доста досаде. Око 7 часзва попрестаде пушчана ватра, а топови продужаваху но све ређе и ређе, док у 7*| 2 часова престаде пуцњава и борба се утаја. Око 7 часова чула се ватра пушчана на нашем десном крилу. По доцнпјем сазнању тамо је био нападао један турски батаљон на Рудничане, али је био одбијен са знатном штетом. Магла, киша и помрчина склонише те се «не виђаше прст пред оком » Команде већ не бијаху у рукама коман-