Otadžbina

ЗАР ТО — ЛУДИЛО

577

Анђело. Анзелмо тражи доказа..,. Даћу му их.... видеће да ли љубим свога Гонзала !.... 0, мепе несретнице ! Тешко мени ! (излазе УШ СЦЕНА Анзелмо и Гонзало. Гонзало. (Није ни трепуо, занео се и олушао са задовољством Анђелу). Вл мислите, да је ја не чујем !.... Чујем ја све... и разумем!.. . Разумем боље од свију њих, само се по некад збуним.... и видим ствари, по свом начину..,. Анзелмо. Сад смо сами, сине мој. Гонзало. Знам. Они се плаше и бегају од мене, кад видс моЈ мрки поглед. Али ја нисам тако гњеван, као што то изгледа.... ја се са\)0 претварам тако, да ми се повинују, јер су сви кукавице и слушају, кад им се оштро заповеда Анзелмо. Ти си хтео нешто да ми кажеш ? Гонзало. Да, тога радм сам дошао. Анзелмо. А шта је то ? Гонзало. Имам да се посаветујем с тобом, о некој сумњи..., иекој сумњи, што ме убојички напада, гоии и доводи у очајање.... Сумњати, то је, као да носиш круну од трња овде испод чела около мозга.... Хтео би, да је отргнем.,,. али не могу.... ломи се и трње се забада у мозак, .. а ова проклета чеона кост држи је и не пушта је никако.... Не смем ништа да мислим, јер чим се душа нешто потресе, укивају се трновити клинци у мождину.. . Ах, што су то ужасии боловп !.... Анзелмо. Онда буди миран.... не мисли ништа, одмори се на мојим грудима, као некад, кад си мален био.... Болови чпне од човека дете, а деца налазе утехе само на крилу родитељском..,. Гонзало. Али кад не могу да сам миран ; кад од ноћас не знам шта се догађа са мном ?.... Кажи ми, је ли могућно, да се бескрајна празнина васионе сабије и учини малом, врло малом, од прилике таке воличине, да би могла да стане у нашој лубањи ? Држиш ли. да је то могућно ?.... Е, онда видиш, то је оно што осећам овде : бескрајну аразнину !.... Анзелмо. Не, сине, то није могућно, него ти подносиш велике муке, и оне ти се тако причињавају.... Гонзало. Шта није могућно ? Ала мало знаш !.... Гледај кроз овај балкон.... Шта видиш ?,... Плаво, врло плаво парче неба.... али малено, врло малено, ко.шко и сам балкон.... Но ипак зато, ноћу видиш кроза њ стотинама и хиљадама звезда, бескрајне светове, хиљадама пута већих од нашег.... а тамо далеко, врло далеко.... ОТАЏЕННА ЕЊ. XXV. г ,в. 100 37