Otadžbina

600

грчке мисли

иКако су ове цифре имале службени иаглед, то су се брзо прештампале по новинама, калеидарима и т. д., али само да би дале, места Фантастичнијим поделама. Е. Бем и д -р X. Вагнер у књизи «В1е ВеУбЉегип^ с1ег ЕгсЈе 0 , која се издаје као годишњи додатак уз Петерманов периодички геограФијски спис, у издању за годину 1*72, пзносе ову циФру као ресултат истраживања мајора Хале аустријског оФицира: 'Гурска у Европи 16,430.000

Васалне државе:

Румунија Србија Црпа Гора

С в е г А

4,500.000 1,319.000 100.000 22,349.000

»Око тога се разви ватрена препирка, особито у погледу понулације у самој Турској, која је била очевидно претерана, и коју је мајор Хале знатно модиФиковао у једним аустријским новпнама од Јуна 1873 г. ЦнФре тада усвојене испале су од прилике овако :

Цариград, европска страна Вилајет Једренски » Ска ^арски » Призренски » Дунавски » Јањинскп • » Солунски • „ Босански • » Критски ■

685.000 2,471.000 228.000 676.000 1,617.000 1,423.000 1,237.000 1,243.000 210.000

С в е г а 9,790.000

оТенденција за умањивањем оригиналних циФара, још је појачана скорашњим додатком овим многобројним статистичким подацима. У једноме прилогу Петерманових МШћеНипјЈеп 7, 1876 године г. Ф. фон Штајн, усвајајући деобу' становника на Мусломане и не-Мусломане, броји прве на 3,460.000 душа, а друге на 4,513.000; дакле свега у осам вилајета 7,973.000. »Критичка оцена и брижљиво сравњивање горњих циФара износе на светлост многе омашке, супротносги и претеривања, тако «*а нас одвраћају од сваког веровања »службеним подацима" ма које врсте, а најмање оним изворима, из којих су црпане сада познате етнологаке карте турскога царства. Не само да се рђаво представља релативна јачина разних народности и вера, него се и густина ста-