Otadžbina

604

ГРЧКЕ миели

ушле у карте описане у чланку III, и како учена истраживања о етнограФији и о пореклу садашњих балканских народа, које смо износили у чланку II, служе као оснОвида полптичним мање ученим списима, којима се с једне стране обавештава страни свет, а с друге стране гхолитичне аспирације шире у масу народа, и тамо постају широко залеђе и снажна потиора активној државиој политици. Али још ћемо нешто побележити из једне грчке брошире о великој јвлшској идеји и о решењу источног иитања средством остварења велике јелинсне идеје , која је штампана у Атини 1878 године 1 , управо између Сан-СтеФанског мира и Берлинског конгреса. Броширу је ту иисало вешто перо, наменивши је као путовођу онима који би се још у последњем часу имали да заузму за остваренк. јелинских интереса Овим наводима ми ћемо само иопунити целину горе наведених посматрања. По мислима писца те брошире велик а јелинскп идеја није ништа друго него право оживл>ење византијског царства у његово боље доба без северних му граница на Сави и Дунаву, а са границама на венцу балканских планина од Црног до Јадранског Мора. И опет, дакле, оне исте границе које смо свуда налазили у грчких писаца. Писац се брошпре исказује као противник генерала Игњатијева и панславизма. говори за руски рат 1877—1878 да је био штетан по Јелине и да га они нису ни желели ни тражили. Љуто се жали на новију руску политику што је напустила старије своје знамење «борбе за хришћанске народе". па га заменила новим знамењем «великом Словенском (или управо руском) идејом», која је чисто и просто наперена на уништење «велике јелинске идеје.» Прети мало Русији, наводећи да ако су Словени род Русији по крви, Јелини су род Европи по духу ради просвете њихових старих, која је ') То ауаго 'лког џтђиа каХ у џеуаАу еЛ/.уикгј 1бса иц 11чч аигов. Ер АбгјУа^ 1У78. 63 стр. вел. осмине.