Otadžbina

606

ГРЧКЕ МИСЛИ

јужне стране Балкана. И колико мислите, пита он. да има Словена у границама јелиниама ? Једва више од пола милиона људи једноверних, порекла мешовитог, који с нама изешани живе и који се утаиају у два пута већем броју Јелпна, јачих и иначе у сваком другом обзиру ? И како се у мешовитим земљама само за јелинизам могу узимати у рачун етнолошке границе без икаква обзира на границе Физичке ? И зар међу Јелинима и Бугарима има одсечније Физичке границе него што је Балкан ? И да ли се може наћи какав г'од разлог било политички, било етнолошкм, би^о физички , који би онравдавао настањиваше и утврђивање панславизма јужно од Балкана, докле против тога јасним гласом вичу и природа и историја и етнологија и политика свима онима «који имају очи да виде и уши да чују. м Али најзанимљивији је у тачкама изложен програм, који је писац при крају своје брошире изнео и којим Формулише оно решење источног питања у којега је одбрану писао. Ево тога занимљивог програма у целини: «\. Босна, Херцеговина и Црна Гора да се под сизеренством Аустрије уреде као автономне области, а за то Аустрија да Турској плати новчану накнаду једном сумом за свагда, која би се одредила; «2. Сва северна Бугарска, између Дунава и Балкана, да се у иолитичном и црквеном обзиру уједини са Србијом, а Србија, тако увећана, да и даље остане потчињена Султану и да плаћа данак; «3. Румунија да се ирогласи као независна краљевина и да се стави под заштиту свију великих сила : «4. Све зе.мље јужно од Балкана и Шар-планине, тако звана Румелија, Тракија, Македонија и Арбанија, као и сва острва Егејског мора да се организују као засебни вилајети; сваком вилајету да се да потпуна унутрашња автономија, а валија да буде Грк;