Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛИ

које су сахмо међу собом неслошне, али које у ствари почивају на истим основима, немају никаква посла са руским панславизмом, Грци пх увек облаче тим плаштем, еда би их згодније опали пред Европом и еда би лакше себи и својим властитим очима сакрили право стање ствари. Није панславизам пробудпо дух народности нн у Еврони ни на Балканском полуострву. И Срби и Бугари љубили би своју народност и развијали би се овако како су се развијали н да није било панславизма. Ми осуђујемо оне политичке рачуне руске, који су истицали Б\гарску мимо Србију. којп су сејали суревњпвост међу Србијом и Бугарском, па и међу Србијом и Црном Гором. али је дух народности на словенском југу развијао се независно и од тих руских и од ма чијих пансловенских начела; народни развитак Срба и Бугара, сам по себи узет, чедо је овог века и рођени брат грчкога филетизма. И није ништа друго него иолитичка соФизма за њих саме а проста денунцијација за Европу, што се од њихове стране словенски народни покрет на југу приписује панславинизму, који је само једна потоња самовољна комбинација народних тежња, које су од њега и старије и силније. Због тога што су за време турског господства Срби увек показивали највећи отпор и што су Грци са погрчавањем највише били успели међу Бугарима и Арбанасима, они свуда Србе стешњавају на рачун Арбанаса и Бугара. за то што им тим начином долази лакше да по њиховим теоријама Арбанасе и Бугаре у Грке урачунају. Ма да су се немаром и незнањем и сувишним самопоуздаљем српским после кримског рата Бугари ставили на чело борби против недостојне и поткупљиве уираве грчких владика, у покрет су, као но основи својој скроз националан, умешалп се и Срби с источних страна. А то такође даје повода Грцима да Србе у Бугаре броје Међу тим ласно би би/.о доказати да је једна од најтежих српских погрешака, што нису схватили поОТМЏБИНА, КЊ. XXV св. 100. 39