Otadžbina

620

ЖИВОТ У МОРУ

имају 8 руку. Ове су животише блиске мекушцима, али су много савршеније од њих. Тако ове животиње имају необично јако развијене очи и мишиће, врло су брзе и покретне и у магновењу ока зграбе свој пљен. Кожа им је тако исто добро развијена и кадра је да меша боју. Сви су октаподи морске животиње; много их је више било у пређашњим морима. Одавна је веровање да је било и такових октапода који су могли не само човека да убију но и лађе да претуре. До скора се држало да су овт басне. Мислило се да октаподи пе могу битп већи од 3 — 4 стопе Али се у последње време почело вероватп да заиста има врло великих октапода. Највећег октапода посматрао је 01еиз Ма§пив на обалама Норвешке. По причању рибара, по овоме октаподу могло је се путоватн У 4 сата. Висок је био скоро за две ове зграде (30 метара). На улокама његових леђа при одливу морском, праћакале су се многобројне рибе. С времена на време ово се живо острво издизало, а са дна тела извлачило је снажне руке, које су тако јаке биле да обухвате брод са 100 топова и баце га на дно морско. 1680 год. овакав се колос заглавио у једној морској отоци и дуго је времена ту остао. За све то време ишчупао је неколико растова поред обале. Ова и слична посматрања сматрају се још као басне. Најпоузданији доказ имамо од Француског капетана Воиуег «Измеђ Мадере и ТенериФа, вели, видео сам једног октапода, који је био 6 метара дугачак. Руке су му биле колосалне. Боје је црвене, очи сталне непомичне и страшне, Тело пс срединп раширено. Тежине од прилике 2000 ки.]ограма». Три сата га је гонио и једва је успео да му одсече задњи део тела. И ако данашња испитивања дубине морске не потврђују ово, опет се мора признати да доиста у мору