Otadžbina

хЛ. к.. хЛАЗАРЕВИТу I. Опроштајне речи 30-ог Децембра 1890/упорти малене цркве Св. Марка у Београду, у којој је опојано мртво тело Л. К. Лазаревића, а пред многобројним народом, који га је испратио до вечне куће — опростио се с њиме један од његових пријатеља, Др. Влада,н Ђорђевић, овим речима: «Данас предајемо мајци земљи мртво тело Др. Лазе К. Лазаревића. Његова душа, оличена у његовим делима, живеће докле траје људске писмености, и одушевљаваће, за све што је лепо и узвишено, све потоње генерације св1јј ј народа. Да, да, тако сам рекао, људске а не само сраске писмености, свију народа. , а не само срискога. Немојте иомислити да ме"је туга занела, да ми се његова дела, гледана кроза сузе свежега бола, чине већа него што су, да један обичан књижевни радник претерује, говорећи о тедноме од највећих песника и о једноме од најбољих људи свога народа. Ја сам рекао своје убеђење, кристалисано мирном студијом, пре него^што нас је Лаза својом прераном смрћу у црно завио, стечено још онда, када сам се заваравао надом, да ће нам он још дуго поживети на срећу облагорођавања српске душе. на дпку српске књижевности и уметности. Шекспир н Гете нису данас Инглез и Немац они су толико исто и наши, као свију народа, они су песнички ђенији рода људског, они су певали срце љ.удско, ОТАЏВИНА књ. ххтн. св. 106 а