Otadžbina

XVII

педесет година, а ако за сто година будемо онде где би требало да смо данас, наши ће вреднп потомци заслуживати да им синови подигну спомен1 !к за здрав разум. бадру душу и поштено срце." Прелазећи на поједине приповетке Лазине, писац наставља : (( Већ у првој његовој приповетци Г1рви пут с оцем на јутрење) показао је Лазаревић да је мајстор у сваком погледу. То је мала слика из живота. који је писац про-учавао бистрим, проницавим оком родољуба, научника и — што је главно — уметника; мала слика опсегом својим али читава драма једне породице, приказана тако живо, тако природно, верио и доследно, како је само може приказати песник, који зна измамити свакој жици душевне диспозиције прави тон, а свакој стварци погодити онај једини израз, који нас задовољава. Дубока и јасна психолошка анализа, то је сјајна особина ове и свих Лазаревићевих приповедака. А када се то сиоји са финим укусом у избору предмета, красним и примерним обликом, с елеганцијом језика и слога, са природном живошћу дијалога — онда у целини имамо оно што се зове уметнички створ правога песника. Такви су створови Лазаревићеве приповетке. Свв се међу собом разликују као разне слике једног истог сликара, али у свима влада један дух : дух појезије; из свију извире једно врело: природа, као што се у великог сликара опажа свуда једнака живост боја и једна сила која влада свима његовим делима: опет природа." За тим писац прича садржину прве Лазаревићеве приповетке, али само до најлепшег психолошког момента у њој, до јуначког начина којим идеална жена спасава свога мужа од самоубиства. Ту се зауставља па вели: «Како бих радо цитирао цео тај дијалог, али не смем: а да не казним читаоце своје што нису читали красне приповетке Лазаревићеве. Епски песник уздиже се на томе месту до на врхунац драматичне појезије. Та сцена између

ОТЛЏБИНА КН>. XXVII.. СВ. 1 8