Otadžbina

XIX

Ј.ати и стварати, и заодевати и животом задахњивати. Где свега тога нема — ту иема целине, нема живота ни природе. А ирнрода је најленша и најпотпунија, она јс савршена хармонија." За тим писац прича доста опширно главне моменте из „Школске иконе" иа насгавља: „Као што су ове две, о којима сам већ говорио, тако су и остале Лазаревнћеве приповетке — осем н Вертера Ј> — слике са села. У Србији готово сви бољи приповедачи пишу приповетке <( са села.' 5 То је некако и природно кад се сетимо, да је овде у опште развијеп демократски а ирави народни живот показује се само на селу. јер до пре неколико годпна, није српскн народни елеменат ни становао у вароши. Ту је била за време Турака, а и после је остала смеса свакојаких елемената, који су имали врло мало народног обележја на себи. Тн су се елементи бавили готово једино трговином, па су се добро слагали с Турцима. Српскн сељаци нису без велике потребе ни долазили у варош. Сад настаје време, да се све те вароши посрбе, и да почну живети народним, али варошким животом. Сада ће тек и новелисте нматн више материјала за варошке народне прнповетке, премда се не би могло нп сада рећи, да тога материјала већ немају, само изгледа да га писци српски, који су махом сеоска деца, или не знају да нађу, или ако знају, неће да употребе тај материјал. То вреди за већину, а гдекоји се већ појавно и на том пољу, и то не без успеха. Међу писцима, који су н варошки живот обрађнвали велнком вештином и особитим успехом, такође Је наш Лазаревнћ са својим «Вертером," о коме ћемо говорити касниЈе, а сада ћемо се још зауставитн на његовнм мајсторским слпкама «са села." а Једна од тих слика зове се : «На бунару." СадржаЈ је прииоветке у главноме исти којн је н у познатој Шекспировој комедији (( Укроћена горопад." Овде није местода повучем потпуну паралелу, између оба ова рада, но< слободно мн је нзразнти тврдо уверење, да је Лазаревић