Otadžbina

XXI

(( П ради своје тенденције и радп уметничке израде. лрва је црта један од најбољих радова Лазаревићевих, ако је у опште могућно његове радове један према друј оме класнфиковатп. То је трагедија у малом, каквих је V Србијн последњн рат доста починио. То је трагедија. Народ нпје ((Позлатио" што је требао да „позлатн." Борац за отаџбину, који је уложио своју главу за њу. све што је могао, мора се до краја свог јадног живота у мукама и у понпжењу потуцати од немила до недрага и просјачптн кору хлеба само за то, што се у дивном одушевљењу борпо за слободу своје отацбине!" Код приповетке «У добри час хајдуци и писац се задово.вава да из ње цитира само неколико лепа места, на "онда прелази на „Вергера". ((Највећа је приповетка Лазаревићева, што је до сада наппсао, Вертер. Ја сам озбиљно одлучио да опширније о њој не говорим, јер сам у великој напасти да овде ноловину препишем. м Пошто је пспричао у кратко садржину — писац наставља: (( Цела прнповетка има као две поле, које чптаоца могу са више разлога интересовати н вазда за се иридобити. Прва је пола анализа Јанкова карактера и понашања. пзведенапсихолошком дубљиноми тако свежим прпродннм бојама. каквих је врло мало у целој нашој литератури. Ту је песн[ш — писац показао. да није само уметннк кад му треба приказати душу сеоеког чељадета, непоквареног модерном културом, него и онда, кад се баци на предмст опште човечански, када црта људе који су примили на се п по који зрак културе, па макар тај зрак и не био чпста непомућена светлост. Дакако да му је и ту циљ народни. Он хоће да покаже својим земљацима, како не ваља све оно што други народи Држе да је велико и Бог зна шта, и како је смешно и лудо кад се онп стану заводитп за тим «великим примерима" губећи из вида и саме себе и своје прилике, улежући болест и несмпслене одлуке