Otadžbina

XXIV

ведака. како би сами могли судити о реалној вредиостн тога писца кога Словени тако цене." —

У трећој свесци ((Летогшса" Матице Српске за годину 1886, налазимо оцену нрвих шест приповедака Лазаревићевих од Др. Миланп СавиИа, коју овде доносимо у целости: ( ,На развитак песничког дара од битног је угпцаја околина, у којој се негује. Као год што такав дар при ло шнм условима може да закржљави, или странпутицом да удари, тако се нри повољним условима развија и грана, тако онда утиче добротворно и на доцније нараштаје. На неснички дар добре околностп су од неизмерног утицаја. Пе мислим ја ту материјално обезбеђен положај — та нскуство нас учи, да су песници огромном већпном натили, бар у прво доба свога несниковања, — ја ту миолим свакидашљп саобраћај, друштво и околину. Ко се развпја под утицајем племенитог срца и сродне душе тај може рећп, да му је темељ даљем развитку чврсто ударен, — што даље зида, његова је већ ствар. И код Лазе К. Лазаревића опажа се добротворан утптај најближе му околпне. Он је одрастао у кући зета свог иесника српског, Милорада П. Шапчанина, те нећемо тако рђаво судити, ако Шапчанину упншемо у заслугу, што је иашао и неговао тај красан дар шура свог. Па и дан данас живе те две породице у иајлепшој харманији имао сам срећу осведочити се п сам о красотп те нородичке свезе. Са Шапчанином везује ме давнашње прпјатељство, још од оног доба, кад смо као деца делнлп једну собу; с Лазаревићем сам се упознао тек пре неколпко недеља. Искрено да кажем, радовао сам се, што ћу се упознати са Лазаревићем. Осим тежње, да лично сазнам правога песника, вукла ме је к њему и радозналост, да ли му појава одговара појму, којп сам стварао себи о њему.