Otadžbina

XXVI

карте, испреваљиване шоље, иуно трина и пепела од дувана. Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван изтресен из луле. Четири празна оветњака; само у једном што букти дебела хартија, којом је свећа била омотана, и црн дим мирно се издиже и дохвата за таван". У „Школској иконн" описује икону овако : «На зиду је висила једна стара дрвена нкона Св. Саве. Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац. Само горе, где је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе. Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају. Ја знам кад се деси, да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на сву страну. Све ми се чини проговориће нешто и час прије гледам да загребем на поље". У «У добри час. хајдуци!" приказује вам летњи дан: (( Био је један од оних лепих дана, кад си готов да тражиш. па да се свађаш с оним што је зимус говорио, како му ^е увек милије и најтоплије лето, него и најблажа зима. — Пече звезда — мозак да проври! Са жита тренери нешто провидно и диже се у зрак. Дрва опустила лишће и изгледају као болесник у врућици кад иште чашу воде. Стока издише под каквом осамљеном јабуком. Тице нигде једне за лека. Управо ми изгледа цела прнрода клонула, обезнанИла се, изплазила језик, па дахће. У глави, у мозгу некака пустош — Сахара!.. .." с( Све ће то народ позлатити" оиисује механу: (( Уђоше у механу с масним дугачким столовима, чађавим зидовима и од муха унљуваним сахатом. На вратима, која воде у авлију, стоји написано облигатно „срећна нова година", и т. д. и испод њега (( Илија Сремчевић 14 гро : од = раки." На среди таванице обешена лампа чкиљила је, једва пробацујући зраке «кроз већ са свим црно стакло. На сред среде стајаше једна дрвена столица, са сламњим седиштем и сломљеном и тако живописно испруженом ногом, као да хоће да се ФотограФнше".