Otadžbina

Х1ЛУ

У позитивној науци, у философији , у економији, оиажамо регрес к природи, којој се као доброј мајци враћају ојађена деца, да у ње затраже лека и утехе. Па донста, она им га може дати. Али онога склада, за којим идемо, нећемо постићи, ако постанемо првашњи дивљаци природе, већ ако будемо умели модерие институције своје преустројити према захтевима и начелима ирироде. Кривосу схватили романтици Русо-а, кад су у бајном царству средње-вековне Фантастике тражили жуђенп елдарадо, где се човечанство може вратити к природи. Опреке наше културе и природе свакоме су јасне, ако је ноле о том размпш.вао; па ипак иије тако лак. посао, да их човечанство уклони. Ипак човечанство ће се још много намучнти. док измири културу с природом. А ирека је нотреба, да се њуди што жив.ве дадну на тај посао. Да споменемо само пешто. Ко се није толнко и толпко пута снебивао, како упоредо са културом напредује изопаченост људска ? Ко није кад н кад почео сумњати, нотпомаже ли просвета доиста срећу људску? На то нагоне мислиоца силне контрадикције, којима је као паучпном оплетен живот иојединаца и народа. Али све ове контрадикције, овај несклад, ваља уклањатп, колико се може. Не мала задаћа у том послу нада на белетристику, т. ј. приповетку и драму. Особито прпповетка може у том много користити људима. Белетристика је јамачно најпотпунији облик. у ком се износи душевни живот епохе, та она је бесмртна душа народна. Док нам драма приказује готове резултанте у животу људских типова, приповетка нам показује и све услове оннх резултаната, износи нам развој карактера , само стварање животних ситуација. •С тога је роман модерноме свету важнији, него драма, јер може потпуније и лакше доказатн све мале и велике узроке разних догађаја и типова. Док нам приповедач слика карактере, открива нам сву психологију лица у приповетци, испитује траг њиховпм осећајима п страстима,.