Otadžbina

Х1.У

[рналази им узроке, ноказујје све „дојмове" темнерамента, -околине, васнитања, који су их створнли онаквим, какви су. Он оживљује беседом тајнп свет душе људске. Унозиавајућн иас са узроцима душевних нојава, разјашњује нам живот наш и околине наше, пружа нам компас, с ко]им ћемо своју .аађу отиснути на узбуркане вале живота. Овако је приноведач добротвор п васпитач народа. Али ће рећи ко : то је посао науке ! — Наука не може залазити у дубине свих разннх тппова. које сретамо у животу, већ хтео не хтео мора пазити више на опште, заједнпчке особпне људске. Само уметник може иитуицијом својом завиривати у срце разних људи, слично *природн сам стварати типове. јер у-уметности иреовлађује састављање, а у науци растављање. Приповетка је на међи строге науке н чисте иоезије. Одатле сва голема тежња по модерне прнповедаче, што, готово у један пут. треба да буду и песници и критичари. Док нам приповедачи пзносе типове и догађаје из живота, пречишћују их талентом својим, јер нпје доста, да су у приповедача само — здраве очн. Треба и талента, треба п генија да се одгонене често тајанствен склон друштвених прилика, да се уђе у траг психичним загонеткама. Силом концентрације у стању је уметник склопити од неколико црта читав лик, сплом организације може неколиКпм бојама саставити праву слику истине и живота. Истнна је принцпп модерне белетристике, јер је упознавање нстине првп корак бољој будућности. Но може ли овако схваћати жнвот, може ли овако сликати истину човек, у кога нема талента? Јамачно не може, па опет нп сам таленат ннје довољан. Модерни прпноведач, ваља да постојано проматра жпвот, који ће да ириказује, треба да буде у њега довољно праведности, управ строге и објективне праведности према самоме себи. Ко није строг п праведан на унутарњем Форуму, можели објективно нресуђивати спољне нојаве? Најзад треба слободе, дотпуне унутарње слободе

«