Otadžbina

Х1Л 11

сантан, где га се машиш, с тога н не иде у иотеру за романтичним карактерима и необичним појавама. Радозналост својих читадаца, стара се да побудн фином психологијом, вештом карактеристиком, неким њежним осећајем, којп к ао благи зеФир провејава његове приповетке. Најчешће износи типове сеоскога света. Читали смо већ много леппх слика из живота наших сељака, али можемо рећи, да Лазаревићеве увршћујемо међу најлепше. А за што ? .Тер Лазаревић уме као изврстан сликар згодно да одабере грађу за почетак п свршетак, да ваљано прорачуна перспективу. То ће бити по свој прилицн понајтежа мука, да умеш згодно и сходно разредити све моменте свога опнсивања. Нортретиста је ваљан, ако уме у лицу одвојити главне црте од споредних, јер ове главне црте мора или приказати у целини, или слику са свим оставити. Испустшп ли једну од ових црта, покварио си сав лик. Лазаревић је-ваљан портретиста, слике му нису мртве, пасивне фотограФије, већ лица, којима осећаш сваки куцањ срца, па те опомињу на манире Ван Дајкова портрета. Узгредне моменте уме удесити у неколико потеза тако, да се губе лепо у магли хоризонта. Кад прочиташ Лазаревићеву књигу, осећаш живо, да је писац неке моменте изнео с особитом симпатијом. За тим увиђаш, да писац исповеда религију здрава н племенита осећаја, који више цени него сву надри-просвету с данајским даровима. С тога му најбоље испадају за руком тренуци, у којима је природно осећање остало непомућено, јер ако се на овако срце и навуку облаци тренутне страсти, племенитост ће његова ипак одржати победу. С коликом је љубављу писан карташ Митар у приповеци (( Први пут с оцем на јутрење», поп и попадија у „Школској икони м , Анока у приповеци (( На бунару", Влагоје у пркповетци (( Све ће то народ позлатитн^. Занимљиво је, што се у Лазаревића главни јунаци на крају редовно поправљају. Јамачно се унутарња хармонија самога нисца знатно повећала, те му се приноветке завршују хармониским акордом