Otadžbina

Х1ЛХ

рекао би више психолошки него ФОтограФски. У анализи ћемо навести који ради примера. Ова је намера узроковала, те у њега не ћеш наћи патоса ни декламације. Могли би смо његове приповетке упоредити са пријатном песмом, Ми смо је слушали са највећом слашћу, тек на два три места ове лепе симФоније чусмо погрешне тонове. Ових шест приповедака су идеална исповест пишчеве душе. И стил му је таки, нигде не налазиш буре ни беснила, већ све сама нежност и милина, које те у неколико подсећа веома згодно на Тургењева, но у осталом Тургењев је много сентименталнији, а знамо и за што. Не мислимо овде само граматичну правилност. то још није све, већ мислимо на уметнички стил, који се слаже с карактерима, који тумачи психолошку ситуацију. Знамо да се велики писци управо стилом дотичу читалаца. Помислите на пример Фауста или Ченгић Агу у рђавом преводу! Лазаревић није нигде детаљан, а то је знаменито, јер је мало писаца, који би се знали и умели сваки пут савладати. А за што? Лазаревић не описује све са једнаком интензивношћу. јер му није стало до спољне, већ до унутарње истинитости. А тако и треба. Лако се је досетити, за што ти се лица Лазаревићевих приповедака, тако дубоко засецају у памет. Писац је цртао из жива врела, није приказивао живот из памети него пажљиво мотрећи људе, шта раде и говоре. А није у њега само оштро око, него и танко ухо, те му није умакла ни најситнија промена. Лазаревић је по звању лечник, но приповетке му сведоче, да се не брине само за боно тело, него да проматра и сав душевни организам; па сад ћемо показати, како је ваљан оператер душевних рана. Колико је психолошке дубине у нашега писца, показује нам већ прва шриповетка (( Први пут с оцем на јутрење и . А шта нам приказује ова слика? Судбину неког карташа. Сувопарна ли посла, уздахнуће онај, коме је свака приповетка празна слама, ако нема у њој женидбе,

ОТАЏБИНА КЊ. XXVII. СБ. 106.

V