Otadžbina

отмице иди убиства. Приповетка је писана автобнограФски, а томе се не треба чудити, јер је то првенац пишчев. Овако су писане све три прве приповетке; тек у доцније три видимо писца, где са свим објективно приказује своје слике. Већ по овом првом освиту може се нагађати, како је снажан подет пишчева тадента, како је стадна рука нашега уметника. Није то тек скрпарена копија. већ је то сдика живог организма, у ком није ни најмањи дедић без нарочитог циља и у скдаду са свом целином. И главно лице —• карташ Митар и његова жена и деца и Пера Зелембаћ тако су мајсторски нзведени, да ти се чини већ одавно познато, пошто си прочитао приповетку. Митар је био љутит, никад се није шалио ни с мајком ни с децом тако прича енн. — увек хладан, осорљив; мајка ннје смела ни поменутн, да је куда поведе. Он је ипак волео жену и децу, покривао их истина ноћу, кад би се открида, али је био веома строг. Највећма га тиштн, што га жена у ноћ чека, док се врати од картања. Мало по мало ирокартао све имање, па ипак не можеш рећи, да Митар није добра душа. Занела га страст, па наопако, кућа му бида негда богата, а сад осиротела. Трговина пропада, момак се један по један отпушта, а новац се троши као киша. Боме почелн ((Пајташи'' долазити Митру већ и у кућу. Тако су дошли једно вече Зелембаћ и неки тргОвац свињарски. Запалили четири свеће, ударио дим од дувана као пз димњака, пију кафу, ћуте као Турци, само карта клизи. а чујеш како звечи дукат. . .. Дотле се окупила деца око мајке у другој соби. Овамо је долазио отац. оне страшне ноћи по неколико пута, а кад се последњи пут навратио однео је последњих десет дуката из сандука. Жена скрушена узима за руку најмање дете, те се са целом породицом усрдно модн Богородици, да им буде у помоћи. Сутра дан био је Митар сам у карташкој соби. «Сто насред собе. Око њега разбацане столнце; две иди три претурене. По поду дежи тисућу карата, разгажене и не