Otadžbina

164

РАТНИ ДОГАЂЛЈИ

је и он сам са својим Таковчанима п Рудничанима. устао на Турке , почели дизатп иротив Турака у своме коају. Војвода Милош. послао је Јагодинцнма за рана, бившег студеничког војводу. Поп-Филипа, са својим писмима, и овај је, нашавши се са Илнјом Вукомановићем пз Сабанте. Пантом Тодоровићем из Црнче,. Милисавом Дробњаком, иисарем Нешом из Сијаковца п Карађорђевим капетаном Бошком, склонио ове те су подиглн доста наоружана народа н дошли с њнме на Белицу и ту га разместпли у земљани опкоп којп су ту саградилн. Скоро за тим искупили су се и дошлп су ту и придру-" жили се Беличанима и многи Темнићани. под Карађорђевим барјактаром Милетом Радојковићем из Катуна н Николом Мандрдом из Пајковца. Милета је био тада поглавар Темнићана, али је стајао под заповедништвом Вукомановића. Јагодина је била у то време, после Београда, првн и највећи град — варош — на цариградском друму и најважније место на главној скели на Морави. У њој је био главни заповедник Ћерим-паша, Бошњак, који је имао под собом више хиљада турских војника изабраних међ најбољима и наоружанпх п снабдевених најбоље. За то му је и могло бити да одвоји од тих својих војника 1000 њих, п да их пошље у помоћ Турцима Крагујевчанима. кад су се. у исто време п Срби Крагујевчани, почели дизати противу својих Турака. Ми смо већ ви/Јели разбој ових 1000 ТураканаТа-. боришту и на Белици и овде сад, имамо да додамо само још, да су Срби, после тога разбоја. заузели са својом војском и брдо Лит1ар над Јагоднном, под командом Ђорђа Парезана, те нису дали више, да се Турци Јагодинци, мрдну ма где путем Јагодина—Београд, п да су, сва села око Јагодине, иселили у збегове око Јухора. око којих је стражарио и чувао их Никола Мандрда с нешто наоружаних Срба.