Otadžbina

ГОРН.И ДОМ СРБПЈЕ

235

еудних револуционара, решених да своја начела својом крвљу заиечате; гину. али показују и томе моћном цару да има људи, који могу и њега убити. И таквих револуционара, који гину за своја начела, има пуно. Они имају и своје календаре у којима своје другове, погинуле за идеју светкују као мученике. С тога сам ја, госиодо, мишљења да за такве људе иије иотребно укидање смртне казне, такви људи сами себе казне, они су помирени са мишљу да им ваља гинути. Смешно би било, господо, да друштво жали такве људе, кад они сами себе не жале. Нема се разлога жалити људе, којп су се тако решили да дижу буне. Најзад. господо, у прављењу буне има и неке поезије. Кад хоће да погине, пустите га нека гине. Тако се мора ствар ценити кад је реч о правим револуционарима. Има ли иак у друштву људи који хоће да дижу буну, да друге подстичу да се убијају, а онп сами да буду заклоњени, онда такве људе не треба да штеди само друштво. За праве револуционаре не треба заштите, јер онп сами себе не иггеде, ако не победе, а за иолитичке лоле и ш.ерете , којн натуткају друге да се буне, а сами иза кулиса посматрају пламен који су распалили, таквим положарама не треба дати никакве законске заштите, јер је оии не заслужују. Да наведем неколико конкретних случајева. Представите себи да смо ми решили да сеукине смртна казна, и она се укине. Замислите једну групу људи, која .:а време рата, или баш и у редовннм приликама ради на издајству своје земље, свога краља, а у корист неке стране државе — шга мислите, господо, треба ли такве људе штедити од смртне казне ? Хоћете ли милости за такве људе ? Хтео бих, да вам изнесем сву страхобу таквог једног примера, такве велеиздаје, али не могу да вам нађем згодан пример. Узмите, господо, једну владу, да она учини издајство према земљи или Краљу. Шта би ви радили с таквом једном и то српском владом! Зар такве људе треба казнити затвором? Зар рука Србинова да издајнике министре храни, зар она да дода воде" издајницима —• Мини-