Otadžbina

296

ЦИФРЕ , САМЕ ЦИФРЕ

За објашњење велике разлике у расходима министарства народне нривреде за 1891 год., да наведемо неколико детаљних позиција.

Г одине

1891-ве

1888

трговину и саобраћај . . . .

258.000 ј

земљорадњу и сточарство . шумарство

389.000 1 86.4461

95.691

рударску струк-у

95.500 Ј

управу државне ергеле.

152.913

125.637

« подринских рудника .

603.085

16.983

(с сењског а

450.187

2.498

државну лађу ((Делиград"

69.030

—

Последњу позицију састављају расходи на државну железницу и држ. монополе: за дувански монопол . . 3,000.000 « солски « . . 900.000 « државне железнице . . 3,300.000 — Тако, сад смо са поређењем циФара готови. Желите ли каквих објашњења ? —' Пре свега молим да ми кажете: за што ви прнход од монопола државних увршћујете у «сопствени" приход државе, а не у рубрику иосредних данака ? — За то што, по моме мишљењу, народ није оптерећен целом сумом, коју држава ћари на монополима. Један пример ће то објаснити До године 1865 није држава ничим оптерећавала увоз соли. Од 1865 до закључно са 1881-ом годином држава је ударила на со врло скроман регал. Па з~а цело то време народ је а со плаћао толико исто као и данас. а богме за време ратних догађаја или врло мале воде на Ђердапу, плаћао је народ и по 20 динара за сто кила соли. Од год. 1882 до 1889 повишен је приход државни од соли, коју је само једно приватно друштво смело увозити. Цене соли ипак остадоше готово исте, и барем су биле сталне. И сада, под државним монополом соли, цене су сталне, умерене, со је од првих