Otadžbina

302

л

н а

<( Материнске горке среће За цело се сад не бој." Преплашена леиа Ана Пожури се дому свом, Па с' осврте, али баке Нема више ту са њом. III Видесте ли невестицу, Како сја у бају свом : Кад сватовп Ерихови Пројездише туда с љом ? До три дана Ерих није Знао за санак ни за мир, Док сватима није спремио Сјајну гозбу, славан пир. Ту је вино, срна, јелен, Ту је венар оборен, Горско благо све по избор Његовог је копља плен. Јер кад му је невестица Најдивнији божји цвет : Нек и гозба буде така, Какве још не виде свет. Сто сватова, сто витеза, Све јунаци по избор Доведоше лепу Аиу У Ерихов белн двор. Дивно л' сија невестица У лепоти, чару свом ! Куд год прошла, народ трчи Дивећи се све за њом. Тако лепе неве није Никад видео це.ш свет. И духовник на венчању Задиви с' на бајни цвет. Срећан Ерих гледа њеног .Лпца чар и груди бај,

У лепоти њеног тела Он отногјсн види рај. А она је срећна, што је Тако дичан зитез њен, А још више, што је тако Њеним чаром опијен. И на скоро поче гозба : Зујну зурла, јекну рог. Пехар звекну, песма јекну, Све у један глас и слог Ал' кад паде ноћ, а Ана Покрај самог уха свог Препаднута чу шуштање Са језера познатог. Јасне свеће смрачише се. Ветрењачин клопот чу, И детиње издисање, И ужас је стеже сву. IV Седам љета протекоше. И времена брзи ток Данас срећног им венчања Годишњн обнавља рок. Ану песме ирипевају, Прославља је цели свет : Она прима подворења Кано своју росу цвот. Ал' на хвале ипак све те, И на слатке песме све : Пази образ и поштење, Чеднија је пег' и ире. Јелну ману само има : Често пут се закл^уча С огледала не одлази, Своје дражи само гла. И тако се дуго кинђи И намешта цели дан,