Otadžbina

306

ТАМО — АМО ПО ПСТОКУ

на брод, пошто сам се до миле воље провозао по безкрајним улицама бомбајским и гледао онај шарени метеж, којега си бледу слику видео у последњем писму моме. На броду је владала она свечана тишина, што наговешћује полазак. Рад је довршен; коридори су испражњени па опет напуњени, и врева, којом се све то обавља. она тутњава парних чекрка и звекет ланаца умукоше ; капцп су од коридора затворени и стегнути гвозденим обручима — све је већ на своме месту, од команданта до собара, и чека да парна труба даде знак поласка, па да свако отпочне свој посао. На предњем крову имамо сад пуно мрких пасажера —- све разна каста Хинда, која иде на југ за послом, а међу њима је по који мусломански трговац. који ради с малабарским приморјем. На задњем крову стоји гомилица мешовитих путника, људн и жене беле и мрке масти. Један мршави американски мисионар са женом и децом , који већ више година проповеда слово божије у једној нустињи маураске области; уз њега стоји један шишкави Хинду учене касте, који иде негде тамо на југ да суди по индо-британском закону, што га је како-тако проучио на бомбајском универзитету. Уз њега је његова нежна половина ; кожа јој се на челу цакли испод вране косе, као оно несасушени лист од дувана, а зуби јој се беле као у — рекао бих тигрице, да нисам већ знао крајње питому природу ових жеиа. Има ту још н неких британскнх туриста, који белотом свога лика н одеће јако одскачу од црнпурастих лица индијских и шаренила њихове тоалете. Па колика је разлика у боји код ових удаљених раса , толика је и у њиховом држању : укоченост албијонаца п ћутљивост њихова контрастује потпуно ирема хитлености Хинда и њиховој говорљивости. С Енглезом можеш путовати читав дан па да му не чујеш гласа : Хинду ће као Француз, за један час пута, да тн исприча све што му је на срцу. Бомбајска лука била је данас необично жива. Паробродићи, што их овде има безброј, крстарили су по њојзп

■