Otadžbina

тамо амо 1)0 пстоку

већу насеобину, која се од других разликоваше многпм торњевима. То беше Гоа, прва и последња португиска варош у предњој Индији. У XVI веку беху Португпзи. носиоци католичанске мисли иа исток, и њихау.а војска вукла је свакад за собом, голем чопор свештеника онаквих истих, као што се и данас виде у ренубликама централне Америке. Гоа је по изгледу слична аргентинским варошима и становништво је тога места помешана индо-португијска крв. Негда је ово место била прва трговачка варош предње Инднје, то, што је данас Бомбаји ; сад је запуштено, и осим португијских бродова ретко ће који други тамо да пристане. Кад сам упптао једнога од напгах енглеских нутника, како је то дошло, да је и овај комад земље Енглеска оставила Португалској, он ми одговорн лаконично : «Не треба нам то поповско царство". Јужна обала малабарска производи памук у велико. Свака кућа га сади, бере, чешља и сабија у дењкове, на кад смо пловили туда у Априлу месецу. сретали смо уз обалу безброј самбука 1 ), којн су грабили да ту робу сместе у Бомбаји, пре но што дође Монсун, јер кад овај настугш, море је на западном делу Индије тако силно усколебано, да је пловидба дуж обале онемогућена и големим бродовима. Многи самбуци пролажаху близу нас, и могасмо јасно видети на њима људе, који су се одликовали оскудицом .сваке тоалете.... Два — да речем— пешкира беху цела одећа њихова: један је омотан око главе, други око —- бедара. Менп су ове слике већ из Бомбаја биле познате, и ја бих се свакад, гледећи их, чудио, како им кожа може да поднесе толику сунчану жегу. Наша би се европска раскокала на њиховоме сунцу, а њихова се цакли као окупана. Бедуин азијски, и Фелах мисирски. живећи у жаркој клими, одева се пространим живописним рухом. Либијска племена, што сам их гледао у Мисиру. пмају простране дуге огртаче, бурнуее) и мимо чалму на ') Бродови с једним големим једром и предњим маленим ( флок).