Otadžbina

314

ТАМО — АМО IIО ИСТОКУ

тако је бујна, да су друмови махом освођени њоме. те путник ходи ио њима у хладу као кроз гунеле. Густа вегетадија темперира жарку климу овог острва, које лежи само 6° удаљења од екватора, и подржава на њојзи тако голему влагу, да је изјутра дела околина окупана у роси. •Још из далека осетио сам на крову мирисе, тпто кам их зеленн крај шиљаше на сусрет. Морска струја, која се појачава рекама што се изливају у море, носила је с краја гране и лишће од сваке врсте; с њима пливаше и по гдекоји кокоски орах што га овде има у изобиљу. Кад смо се примакли луци, изађе нам читава гомила барака на сусрет; свака је имала своју катарчицу од бамбуса, и своје црвено обојено једро. Али су чудновате те цејлонске барке, мимо све остале што сам их до сад гледао. Оне нису шире од метра, а дуге су за 4—5 метара ; у дну су обле и шнре но у средини. Таква се барка не може држати над водом а да се не преврне, те стога је везана двема у лук савијеним гредама са једним облим с обе стране шиљастим шуиљим цилиндром од дрвета, која паралело с барком плива у води, и у таквој конструкцпји барка заузимље на водн пуна три метра у ширину, п може да издржи највеће валове, а да се не изврне. Ја сам ту особину цејлонских барака испитао једном, кад сам се ту нашао за време монсуна. И ако је цела лука била јако усколебана, барка је иловила преко валова стално као град. Под једром плове ове барке, зарад њихове лакоће тако брзо, да се она једна морска миља од брода до краја пређе за неколико минута. Главна се варош Цејлона зове Коломбо, име, које су јој први поседници острва — Португизи, надели. Она лежи на једном кратком језичцу крај доста простране луке у коју се улива река, те је вода у луци нешто мутна. Док смо бацили котву у њојзи, опазио сам већ кроза мутну воду, да наш брод прате ајкуље. Оне нису тако големе као у Аденском заливу, тешко да су 2 м. дуге, али су хитленије и има их безброј у овој луци: како ова