Otadžbina

316

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

нста. шго п датуле у Мисиру, и урођеници овдашњи веру се уза њу са истом хитленошћу. као и Феласи у Мнсиру п беру с' ње своје плодове. У луци су већ чекалп бродовп. да разнесу по свету уље, што ће за који дан да се исцеди из тих ораха. Палма је за Малајца што је камила за Фелаха и Бедуина, што је крава за Европејца, а у први ред пде кокоска палма. Њено лишће служи за кров, а у сиротиње често и за дуварове од колебе ; њено влакно се преде или плете у поњаве и асуре — једини намештај скромног земљорадног народа; сок од зеленог ораха је по све сличан животињском млеку, а около њега је слој белога нежнога меса. те се њима већи део становника храни и поји ; љуска сазрелога ораха промеће се у руцн урођенога у разнолико ситно кућевно посуђе. а корњачнн шлем. тпто га овде има у изобиљу служи за веће посуђе ; најзад се влакнаста љуска од ораха упреда у ужад и пајване, којима се везују делови њихових Филиграних кућа, саграђенпх из неколпко стубова и греда кокосовог дебла и застртих големим листовима исте биљке. Тако је кокоска палма, као што видимо, урОђенику цејлонском «п отац н мајка". Разуме се да у енглеској престоници Цејлона, у Коломбу, не живе само урођеници, и ако они сачињавају већи део становиика. Богато острво ово било је у XVI веку Португијско, и ови су оставили највише трага за собом у Цејлону. На сваком кораку среташ по вароши иопа, у црноме дугом талару, са црним тшзширом. шррока, с обе стране уковрчена обода. и с големим обручастим,златним минђушама на разним крајевима ушне шкољке. То су људп ситнога узраста, мршави, црне косе, и прилично гараве масти. Исти типови виде се у грађанском, обично трговачком реду. По где која гојазна, знојава телесина међу овима, која је такође прплнчно опрљена од сунца, потсећа те. да имаш нред собом холандског мелеза. Ове две расе, сачињавају по приморским варошима цејлонским