Otadžbina

тамо — амо 110 истоку

319

као и жене, и у потиљку велики чешаљ . као што се гдешто виђа иа сељацима маџарским. Одећа им је такође изједначена са женском; она се састоји из обојеног прсника и беле кратке сукње. те с тога гдешто није могуће из позадине распознати мушко од женскога, па ни по украсу није, јер се Сингалез кити као и његова жена. У животу је врло скроман и присебан, храни се као и Малабарац нскључпво воћем и пиринцом. и проводи вас дан у раду. Тај се рад састоји већином у обради влакна и плетива. у резању ебановог дрвета, и у изради чешљева и разних других утвари од корњачине коре. Највеће корњаче виђају се у југоисточном крају средиземног мора (Сирија) и около Цејлона, али је кора ових последњих много лепша. Кад брод стане у луку, поплаве га ови радници својим рукотворпнама. Један ти нуди своје штапове и чибуке од ебаноса, други своју богату збирку чешљева од корњаче, трећи своја плетива од палмовог лишћа, асуре, сорте тако фино израђене, да је мучно разликовати плетиво од ткива. Већп део Сингалеза, варошани, бави се углађивањем драгог камења, и Холандези су вероватно овде научили да гладе дијаманте. Песак цејлонскнх река садржи много тако званих гема, рубина, сафира и смарагда. Сваки од трговаца има их на продају неуглађених и Фасетираних. Нарочито су смарагди лепи и за ово камење улази у земљу доста новаца преко године. Наравно је да се овом рукотворином развнјала н златарска, и мало је вароши у Европи, где се могу видети тако скупоцени ђердани као у Коломбу. Једна лепа гема међу овим је такозвани ((Месец" (тооп в1;опе) који према дану има сјајно бледу месечеву светлост. За лепо камење ове врсте плаћају Енглези гдешто више но за дијаманте. Ови скромни Сингалези, у своме иростоме руху. носе у џеповима својих пршњака гдешто чигаво благо собом. Ти џепови су пуни завоја од хартије, онаквих као што