Otadžbina

ПРСЂЕ КАО САН

зз-з

ности, образоваше, пшалир, Председник заузе свој Фотељ. докле посланици улажаху без реда, и седница би отворена усред шума од разговора, Фраза које се измењиваху од једне клуие до друге, и Фијока које се нагло затвараху. Један секретар баш довршиваше у сред опште непажње читање протокола, кад на врата лево од говорнпце, у 1)е у дворану човек крупан и висока раста. По поштовању које му послужитељи указиваху, лако је било погодитп, да је овај оклевало био један од главних чланова скунштинскнх. Дуга, црна коса, у којој се на слепим очима виђаху беле длаке, зачеш.вана натраг, показиваше чело чистог и леиог облика; црне очи гледаху на људе и на ствари погледом јасним и спокојним као у лава кад се одмара нос левантинскп, повијен, меснат. са јако раширеним ноздрвама, уста иронична, дебеле усне у пола. скривене међу брковима и густом брадом. даваху овој Физиономији њен прави карактер духовите доброћудностн. веселости, Финоће и снаге. Име Косталино прође нагло, у шапату, по галерији, и као при појави на позорници каквог чувеног глумца, догледи бише управљени на њега , док се он тешким ходом, пео степеницама што га одвајаху од његове клупе. Пружаху му руке и он их стискиваше доброћудним изгледом, са оном топлом срдачношћу која у њега пе бејаше само на површини као у толиких других јужњака, него у којој се верно огледао основ његове ирироде, онај нагон симпатнје, помоћу кога је задобијао све л.уде. Чим је сео на своје место, два скупштинара, за које се знало да се броје у ред његових нолитичких прнјатеља од којих је најрадије примао савета, приступише му и нешто му лагано почеше говорити. По њиховим живим покретима видело се, да му нешто важно саонштавају. Један од њих му пружи новине које Костала немарно, са досадом, разви. «То је Одметник рече у новинарској ложи један извештач који нраћатпе догледом цео тај разговор. а Кладио бих се да Костала долази правце пз Соаеија