Otadžbina

336

прође као сан

руку. Ништа у његовим речима, ни једно његово дело не могаше. рече он, оправдати ово подметање. Као убеђени републиканац. његово је место међу демокрацијом, не да се уздигне изнад ње, него да је поелужи.... Реците боље „метне у службу", чу се глас са скупа кр.ајње левице. Костала презриво слеже ромеиима. и са присуством духа, које га ретко иапушташе, чак п у сред његових најватренијих имировизација, он одговори : „Можете видети п сами да баш и моји протнвнпцн не узимају озбиљно оптужбу уирављену протнв мене, кад налазе повода, да од ње граде игру речп!...." < Овај сретан одговор — у коме се на ново опажаше сигурност и брзина хитца, које су тако често на своју штету искусили они лакомисленици, који ризиковаху да га изазивљу својим уиадима у реч.— а још впше, можда поносита мирноћа, савршена лакоћа, са којом је био пзбачен, проузроковаше у скупштини тренутно узбуђење, које се у званичним протоколмма крсти: „Жагор, чују се разни гласови." То беше нешто пролазно, као прво струјање воде пред што ће проврети; иешто неопредељено што прође нагло кроз ваздух, невиђена нскра проузрокована додиром противних страсти, којима се почеше испуњавати духови. Све то врло брзо. једва приметно, за тим на ново тишина, тешко ћутање; а за све нека врста страсног и мучног очекнвања. неко нејасно неспокојство, инстиктивна извесност да је олујина блпска. Он. међу тим. настав.ваше свој говор, нрекинут овом кратком чарком. Велики. звучни периодн низаху се један за другим, тако лепи, тако топли, тако пуни боје, тако богати у разним преливањпма, да човек слушајући их, осећаше обману као да ужива задовољс-тво физичко , чудан утисак уживања, које би требало да буде чисто интелектуално, а које се иретвараше у уживање очима, као да је место речи, реченица и мислн чудотворни беседннк развио иред вама, какву дивну слику Веронезову. У одговор на нрекор, који му је чињен, да нема програма.