Otadžbina

360

АНА КАРЕЊИПА

— Да би се иоказала бо.ва него што сам, пред људчхма, пред самом собом. пред Богом, да бп све преварпла. Не, нећу се ја више у то унуштати. Боље је бнти рђава али барем не бити лажљивица н претворница! — Ама ко је лажљивица? —• укорн је Варењка. Ви говорите као да.... Али Ката беше нланула. Ннје јој дала ни да нзговорп, — Ја о вама ие говорим. Са свим о вама не говорпм. Вп сте савршенство. Да, да, ја знам да је у вама све савршено. Али што ћу ја за то, што сам рђава? Свега тога не би било, да ја нисам рђава. Алп ја немам куд. Боље је да останем каква сам, него да се претварам. Шта се мене тиче Ана Павловна? Нека онп живе како им је воља, а ја ћу живети како ја хоћу. Ја не могу бити другчија, него што сам. Па ипак није то главно.... —- Него шта је ? — упита Варењка у забуни. —• Све то није главно. Ја не могу другаче живети него но срцу, а вп живите ио извеснпм правилима. Ја сам вас заволела просто. а вп мене сигурно за то, да би ме сиаслн. да би ме поучилн. — Ви сте неираведни —• рсче Варењка. — Катице! — зачу се глас магернн. —• Одп амо, покажи .тати своје корале ! Ката узме своје корале п не номирпвшн се с пријатељицом. поносито оде матери. — Шта је теби ? Што си таква црвена ? — упнташе је отац и мајка у један мах. — Нпшта — рече она — сад ћу ја доћп — па побеже натраг. к Она је још ту!» размншљаше она. к Шта да јој кажем, Боже мој ? Шта сам урадила. шта сам наговорила! За што сам је вређала? Шта да јој кажем ?" II она стаде па вратима. Варењка. са шеширом и амрелом у рукама, сеђаше крај стола п разгледаше један Федер од амрела, којп Ката беше сломила. Она диже главу.