Otadžbina

АНА КАРЕЊПНА

361

—• ВарегБка, опростите, оиростите — прошапута Ката пришавши јој. — Ја не знам шта сам наговорила. Ја.... — А ја одиста нисам хтела да вас вређам —- рече Варењка смешећи се. Мир беше повраћен. Али са доласком очевим промени се за Кату цео онај свет. у коме је она живела. Она се није одрекла од свега онога што је сазнала. али је појмила да је саму себе варала када је мислила да може бити оно. што је желела. Она као да се пробуди; осетила је сву тешкоћу да се без притворства и хвалисања одржи на висини, на коју се хтела попети; осем тога осетила је сву тешкоћу онога света страдања, болести и умирања, у коме је живела; њој се показаше као мучење она напрезања њена да заволи све то, и она брзо стаде жудети за свежим ваздухом Русије, за сеоским животом у Покровскоме, куда се њена сестра Доли беше већ преселила с децом, као што је видела из писама. Али њено нријатељство према Варењци није ослабило. Праштајући се с њоме. она је позва да им дође у походе, у Руспју. —■ Доћи ћу, кад се будете удавали! — рекла је Варењка. —- Ја се никад не ћу удавати! . — Е. онда ни ја нећу шткада доћи. —• Кад је тако, онда ћу се удати. само да ви дођете, али пазите добро, сећајте се обећања ! — рекла је Ката. Предсказивања докторова обистинише се. Ката се вратила у Русију потпуно здрава. Она ни сада није била са свим безбрижна, али је била са свим мирна. Московска њена жалост беше постала само једна успомена. (нАСТАВИЋЕ СЕ)