Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА У СТАРОЈ ЦАРЕВИНИ И НОВОЈ КРАЉЕВИНИ ОРПСКОЈ од ЛЛЕКСЕ РАДУЛОЕКЋА (НАСТАВАК) §. 31. Поједине вроте кра|а. Ако скупимо II поређамо све прогшсе нашег законодавца о крађн, опазићемо да наш законодавац разликује коађе: 1. Према начину извршења. 2. Према предмету. 3. Према при.шкама у којима је крађа извршена. 4. Према лицима, која су крађу учинила или, према којнма је крађа учињена. б. Према месту. 6. Према времену. 1. У погледу начина извршења, у нас се крађе деле на аросте {I 221. I 221 а. \. 222. \. 223 6. \. 223. в. \. 223 г. \. 234. \. 235. 236. \. 391. \. 391. а.) и на оаасне [\. 223. \. 223. а. \. 226). 2. У погледу предмета наш законодавац разликује : а) крађу стоке и земљоделског алата (\. 221. а. \. 223 6. 223. е. \ 223 г. \. 391). б) крађу кошнице, алатна са белила , и иољских ароизвода■ тач. 3. \. 222, други одељак $. 391., \. 391. а). в) крађу ствари, које припадају црквама и јавним збиркама. 1 тач. ц 1 и 2. \. 222., тач. 3. \. 223.) г) Крађу осталих покретних ствари. 3. Према приликама, у којима је крађа учињена, законодавац разликује крађе извршене у обичним приликама од крађа, које се чине у ванредним приликама као што су : иожар , поплава, буна или метеж. (тач. 4. \. 222). 4. Према лицима законодавац разликује крађе: а) које су извршепе према неодраслим или сумапутим лицима. (уач. 7. \. 222). б) које су учињене од слугу према газди. (тач. 10 \. 222 и 1. 236.).