Otadžbina

КРНВИЧНА ДЕЛА

363

в) које је учинио домаћин нрема госту и.ш гост ирема домаћину (тач. 11, и 12. 222). гј које су учињене према сродницпма, задругару, храниоцу. тутору и.ш васпитаоцу. (?. 235). д) које је учинио муж према женн или жепа према мужу, или предак према потомку у правој линији 234.). е) које учине остала лица. 5. Према месту, законодавац раз.шкује крађе : а) које су извршене на јавним путевима. (т. 6. §. 222). б) које су учињене на јавним саборима, тржиштима и вашарима. (тач. 9. 222). в) које су извршене у пољу п које су извршене у зградама. У погледу зграда, законодавац нарочпто разликује крађе, које су учињене у зградама у којима људи живе, од крађа које су нзвршене у зградама у којнма људи не живе. (§. 223. а.\. 6. Ирема времену законодавац разликује крађе које су учпњене дању од оних крађа, које су нзвршене ноћу. (тач. 5. 222.. тач. 2. ј). 22о). Узев у обзир сва ова разликовања, ми ћемо храђе поде.шти према наојшптијој подели: на аросте и оаасне а при томе издвојићемо просте крађе особене врсте и опасне крађе особене врсте. Разлпка између просте н опасне крађе састојп се у томе, што се код иросте крађе присвајање вршн без икакве силе п без опасности ио личност; а код опасие крађе или се ствар присваја употребо.м силе према другој ствари, плн је присвајање у исто време скопчано са мањом или већом опасношћу по личпоет. §. 32. 0 проотим кра ^ама. 11од простом крађом разуме се оно недозвољено присвајање т^ђе покретне ствари, где се недозвољеном радњом доводи у опасност само својина, а не и личност, и где није употребљепа никаква сила, са које крађа узима опаснијц вид. Разне ирилике са којмх. се простим крађама доводи у опасност имовна безбедност, дале су повода законодавцима , да по неке просте крађе кажњавају нарочцто строжије, да их чак увршћују у ред опасних крађа, што не би требало да се чини према правном појму о простим крађама. Кад прегледамо кривичне законе разних народа, видећемо да се у њима одређене казне разликују прсма томе, како је законодавац коју покретну ствар хтео више илн мање да заштитп од нападаја. У томе се законодавци тако размимоилазе, да је немогуће поставнтп једпо опште правнло. Свн су ти законски прописп произвољно дс-