Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

365

Као што видимо и паш се законодавац придржава иачела о деоби простнх крађа према вредности, а то је иогрешка у коју је наш законодавац упао, следујућп примеру страних законодаваца. Погрешност овог начела осуђивали су још старији правници (између осталих и Митермајер) а новији правници уепели су у томе бар у толико, што су у судској пракси завели обичај, да се судови не придржавају слепо оцењене вредности покрађе. Неправо је на пр., што све просте крађе преко 200 гроша у нас подлеже једном нстом минимуму и максимуму 221.) изузимајући крађу стоке и земљодел. алата за које такође према вредности постоји особени максимум, а неправо је и то гпто се кривац за крађу која вреди 199% гроша кажњава блажије но 391. као за пступно дело, а за крађу која вреди 200 1 /,, гроша суди несразмерно строжије по §, 221. кр. з. Неправо .је и то, што оцена вредности крађе махом зависп од воље проценилаца, који сваки пут оцењују вредност крађе и невидпвши предмет покрађе. Писац овог списа у својој судској пракси још није опазио ни један случај савесне оцене. Тако се н. пр. оцењује у селу у окр. пожаревачком украдена гуска са 4. динара , а кад ти исти сељаци донесу гуску у Пожаревац на продају, они је продају са 60 — 80 пара. Таке произвољне процене стварају неправду и наши судови, верујући такој оцени, у врло се много прилика огреше о правду, јер вредност неке стварп може да одређује тргов. саобраћај, а не произвољна оцена вештака или самога оштећеног (т. 2. 230. кр. пост.). Најправедније ои било или сваку просту кра!)у казнити нодједнако без обзира на вредност, или кад се већ хоће, да се казна према вредностп одређује, да се вредност подели у 10 или више ступњева, па да се за већу вредност крађе одређује и већа казна. Б. Особене просте крађе. О особеним проетим крађама, које се помињу у нашем крив. закону, наш законодавац наређује ово: а) Г1о првом одељку Ј. 391. крив. зак. свака проста крађа стоке и земљод. алата у вредностп до 100 гроша чаршијских 20 динара) кажњава се затвором до 30 дана. б) У 8. 221. а. законодавац наређује : »Крађа стоке и земљоделског алата, па било да само једна крађа или више крађа у скупу износе вредност већу од 100 гроша, а мању од двеста гроша чаршијских, као и прп поврату, које износе вредност мању од сто гроша, а већу од десет гроша чаршијских, да се као проста крађа казни затвором од шест месецп до пет годпна. Покушај се и овде казни к