Otadžbina

ТАМО — АМО 110 НСТОКУ

399

јају пз гуља, нлп у Ердељу коњн из ергеле, м само кад се ухвати из чопора женка с телетом, онда ће се наћп у кући теле, нигда не у припнтомљене жнвотиње. Алп то хватање елефаната није ласан посао, и човек га нпкад не би могао извршити, да га у томе не иомаже сам елефанат. У овоме послу огледа се најбоље — ако могу да речем — интелигенција ове животиње, а за тај носао бирају се нарочито обучени елефанти, и нлаћају се ако су добри веома скупо. Ловци су на леђнма припнтомљеног елеФанта, а вођа му седи на врату, Кад дођу до чонора, ловачки елеФант ће да домами или догони по једнога из чопора у нарочпто ограђена места, од куда не може да изађе. Сад отпочиње процедура хватања. Пптоми елеФант му обавија тпхо и неприметно један конои за другим око нбгу, и кад их ту добро утврдн, добацује нх једној гомили урођеника. који прате такве ловце. Ови обавнју конопе около четири, у близу стојећа дрвета п иочну да вуку. Како елеФант осети замку око ногу. он гледа да умакне, али је већ спутан са свпју страна. Са^ иастаје ужасна борба. Животиња се опире са свом снагом; витла силовито својом сурлом и помлаћује кога год дохвати. За све то време маневрише матори ловачки елеФант около њега, док не успе да му замакие замку за сурлу. Ова је, као што је познато , веома осетљива, и како се прнтегне коноп около стабла, жнвотпња је безопасна, Она се очатно бори, гдешто кида по који коноп. али се најзад сплете и стропошта на земљу. Видећи се тако немоћна и улов.вена, Тенент уверава, да је видео. како јадна животиња, схваћајући да је крај њезиној слободи, лије сузе за њоме. Сад се конопи иривежу, и уловљени елеФант остаје ту на травп, док не малакше од силног нагхора да се испоручи својих веза, н од глади. II кад ловци после 2—3 дана дођу да га новеду, он иде обпчно вољно за њима, п трии на своме врату водиоца, који ће га. како пође на страну, са шиљастим штапићем опоменуги на коју страну има да иде. Гдешто не до26 -