Otadžbina

ТАМО — АМО 110 ИСТОКУ

п зове ( ( Адамов 'рт и . Одиста, већег и лепшег сноменика м не могаше један народ дићп праоцу нашега рода! Ја сам то чудновато, шиљасто брдо гледао из блнлсе са западне обале Цејлона и поменућу га. кад проведем свога читаопа онуда. Овде ћу приметити. да се верска легенда Мусулмана о Адаму коси са овом сингалеском. Она вели као што нам чувенп Енглез, а турски хаџија Барти прича — да је Адам. протеран из свога раја, зарад нама познате облапорности своје, сишао у долине Цејлона, а Ева да је отишла западу. на гору Арафат п ту живела. У гоме својевољном разводу да се је Адаму најзад досадило самовање, да је пошао да потражи своју жену, и да је одиста нашао на томе брду, које лежн шест сахата источно од Меке. Ту су живели —прича се — заједно, у Долини Муни, коју и данас правоверни свет држи за свето место. Ту су — вели легенда — и умрли, али како изгледа. онп нису заједно и сахрањени, јер Ева, као што сам већ причао своме читаоцу, сахрањена је иза Џеде, на обали црвенога мора, а о гробу Адамовом не зна та легенда ништа, и ако Сингалези тврде, да је Адам међу њима умро, нико 4 им то не може да оспорп. Можда се Адам, кад је остао удовац, оггет вратио на Цејлон, што му по пстој легенди, није било тешко , јер где је стао ногом, ту је пикла варош. а те су оним крајевима доста удаљене једпа од друге. На нас. Европљане, чудновато утичу ова предања! Мене је. кроза све време. док сам се бавио на Цејлону. савлађпвао осећај. да сам у колевци људскога рода, и кога би год од Сингалеза срео на путу, држао бнх да је директни потомак (( оца Адама". Истина, ова иретпоставка не баца најлепшу светлост на супружничку верност нашега праоца, кад узмемо да Еве није било код куће, али најзад. ко зна, какве су друштвене установе биле у оно време, и какви су појмови тада владали о супружанству у опште, а о верности у њему понаособ.... Свакако је Цејлон једино место, где човек може да се замисли у ирпродном стан.у своме; храна му пада у