Otadžbina

ЈЕДАН Н0Г.1Е \ НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

429

пзвесних постулата или претпоставки па на њиховом основу изводе принципе за које виндикују апсолутну примену у свима местима и временима, као на пример претпоставка да је егоизам интереса главни и једини мотор свеколикој радљивости, а слободна утакмица неопходан услов економног напретка. Тај правац најбоље је окарактерисао Роси. (( Посматрана у општпм цртама, политична економија, вели Француски економиста, више је наука резоновања него посматрања. Њезин је задатак да нас упозна са односима који проистичу из саме природе ствари. Она истражује законе који се оснивају на општим Фактима људске ирироде. Писци модерне школе гледе да се унагхред ослободе свију априористичних појмова и да посматрају појаве како се онн Фактички јав.вају, засебно их испитују, упоређују, па тек употребљавају дедукцију колико је нужно да се идеје, изведене из посматрања Факата, доведу у ск.1ад. Друштво је ио псториској школи резултат догађаја прошлости. Социолошка школа тврди да је оно организам који расте и иоступно се развија. Доктрине тих двеју школа готово се поклапају, нарочито у новије време када историја почиње да се бави законима соцпјалног развитка, одбацујући чисго индивидуална Факта.На тај начин модерна школа истражује узроке данашњим економнпм чињеницама у прошлости, и на основу тако прикупљених Факата изводи основне принципе на којима базира своје теорије." Економија долази у ред најтежих наука. Феномени којима се она бави веома су комплексни. Мора се признати да ири изучавању тако заплетених нојава којих је предмет човек у друштву, научник наилази на тешкоће особене врсте. Док се на пример у физичним наукама Факта прикупљена посматрањем и анализом лако дају подврћи конгролисању добивених резултата, дотле је у социјалним наукама у опште, а у нашој посебно, такво контролисање за данас немогућно у толикој мери. Ту се

ОТАЏБИНА КЊ. XXVII. ОВ. 108

28