Otadžbina

450

ЈЕДАН ПОГЛЕД НЛ ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

ћином су излив религиозиих и политичних појмова, као аскетско-религиозни комунизам средњег века, или покрети који беху овде онде управљени противу потчињености сиротних класа, иа пример комунизам сељачких ратова помешан са разним верозаконским и политичним спекулацијама. Социјално-економна основица и разне политичке установе никада нису наилазиле на опште одобравање. Увек су избијале јаче тежње противу постојећега стања. Представници разних тих секта ограничаваху се, и то једни на просте негације даних установа, не покушавајући да их замене другим. Други онет гледаху да изнесу у шареиим и врло примамљивим сликама стање еоцијално, које би се по њима дало остварити иа разне и често чудновате начине. Све то пре се може назвати мистичним романима, него каквим више или мање изведеним планом за преображаје. Модерни пак социјализам у разним својим облицнма: религиознн, демократски научни или катедрални, државни и релуционарни, постао је толико моћан, да данас има уза се цркву, државу и науку; он седи у парламентима, и сила је с којом се има рачунати. Поборници савремених социјалистичких аспирација у најразноврснијим нијансама, који у својим редовима броје озбиљних мисленика и научника, гледе да пронађу средства и начина, на који би се могао заменити данашњи економни систем другим, који би почивао на принципу материјалне једнакости. Правна једнакост мало што значи без економне. Тај појам који се данас тако разгранао у разне секте и школе, логична је последица начела апстрактне једнакости, који је извела Француска револуција. Почетком прве половине овога века, тврђаше један писац класичне економије, да је социрлизам изумр'о, и говорити, вели, о њему, значи држати му посмртну беседу. Међу тим данас видимо са свим противно. Социјализам се ишри кроз све слојеве у свима земљама. У Ин-