Otadžbina

452 ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ се оне скоро реконструнсати на са свим економним иринцииима. Добар економнн програм биће иајбољи политичнн. Све државе прелазе данас економне кризе. Јачи застоји опажају се у пословима свију иривредних грана. Радник, трговац. Фабрикант, земљорадник, сви се жале, сви се упињу да пронађу узроке томе застоју, и начине како да се стане на пут кризама. Многи се питају да ли не би било боље напустити систем слободне трговине, у коме се иде у крајност и прибећи заштитним мерама. Признати се мора, да је од 1860 год. на овамо, када је режим слободне трговине систематски уведен на јевропском копну, постигнут велики напредак у трговини и индустрији. Под њим су неке државе достигле највиши стуиањ економног развитка, нарочито Инглеска. Лондон је постао највећи трговачкн ценгар на земноме шару. Али тај систем није се могао дуго одржати као руководно начело у практицн. Од пре две деценије од нрилике, економна политика почиње да скреће на другу страну. Заштитни систем почиње се ширити од тада већом брзином, него пре систем слободне трговине. После интересантних дискусија ире две године у Француском парламенту између протекциониста и бранилаца слободне трговине, у којима однеше првп победу, на један пут се подиже царина на сграно жито од 0'60 на 5 динара. На то је Немачка одговорила са своје стране подигавши је на 615 дннара. У прошлогодишњој сесији тако исто то питање претресало се на дугачко и на широко , приликом претреса питања о продужењу трговачких уговора са страним државама, и као да је опет победа била на страни протекциониста; Швајцарска, која до скора беше бар у пола земља слободне трговине, почела је да упетостручава царину на увоз стоке; Русија за последњу деценију не престаје подизати царинску тарифу на стране нроизводе; на послетку подизање царине у новије време од стране Инглеске на увоз Француских вина, — очи-