Otadžbina

482

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

Њ. В. Краљ изјави скупу, да је ужи одбор конферисао о овој примедби, (код ове речи уметнуто у протокол туђом а не секретаровом руком „ђенерала Лешјашша"), а и Сам је мишљења, да је редакција овога члана нејасна. Позива да се о овоме говори. Г. Риста Поиовић напомиње, да се предложени изборни систем без слободних зборова не да ни замислити. Ако се усвоји, да се зборови и у отвореним простори;јама не могу држати без претходне пријаве власти, онда се тиме иде у назад, онда би се новим уставом забранило оно, чиме смо се до сада користили. Редакција јејасна. Зборове у затвореним просторијама не треба ограничавати нимаквим другим мерама, а у отвореним просторијама нека се држе, пошто се власт извести. Г. К. С. Т&ушановићу се чини, да је поднесена редакција овога члана добра. За држање збора под к отвореним" небом потребна је пријава власти, али за држање збора у затвореним локалима, пријава је са свим излишна. Дужност је полицијских власти да прате политички живот својих грађана , и на тај начин не ће се моћи никакав збор држати, о коме полиција не би знала. А кад зна. она ће већ предузети мере да се никакав неред не деси. На иозив председника збора или каФеџије, полиција се може «умешати у неред«, који би се десио. Ако се скучи право збора, и сам изборни систем доводи се у јаку сумњу. Из свега овога он држи, да је редакција овога члана јасна и да таква треба да остане. Г. Стојан Рибарац брани редакцију ужег одбора. Ако би се усвојило, да се мора пријављивати држање зборау затвореним проеторијама, онда се не би могли похвалити да смо гарантовали слободу зборова, и. какве су наше власти, наступили би случајеви да се ни пријатељи код пријатеља не би могли скунити. Власт би забрањивала састанке и по приватним кућама, и онда би то, према садашњем уставу, био један назадак.