Otadžbina

494

ГОРЉИ ДОМ СРБИЈЕ

(Овде сам се ја вратио у дворану и наставио бележити). Карактерна је црта нашега народа, да је његово представништво увек било у једном дому. У новијој нашој историји државни савет и народна скупштина наизменце врше законодавну власт, али иикад нису били барабар једно с другим. Најпре је био правитељствујушчи совјет, па народна скупштпна. па државни савет, па сад опет народна скупштина, али никада те две институције нису међу собом стајале у односу горњег и доњег дома. Дводомни дакле систем нема корена ни у нашој традидији, ни у нашој историји, он би дакле био новина. Свака нова установа треба да одговара традицији, обичајима и расположењима народа. Наш народ неће два дома. Силом их не би требало заводити, као ни сваку другу новину, за коју не би била велика потреба. Горњи дом у другим државама постао је због аристокрације, а ми ње немамо. На западу се горњи дом развио вдо једна историјска установа, и управо тамо је доњи дом постао тек пошто су се доњи слојеви толико оснажилп. да су могли себи извојевати право да и они буду заступљени. Порекло, дакле, горњега дома на западу, чисто је аристократско. Други разлог за два дома: озбиљност. већа студија, непрена- ^ гљеност — однста донекле постоји, али се овоме може доскочити и на други начин. а не на овај. који би и у наш државни живот унео клицу сукоба, антагонизма. Тај смо сукоб видели и у Инглеској, где је на послетку доњи дом надвладао , а горњи изгубио сваку моћ, и ако је у њему не само аристокрација, него н највећа интелигенција и сва висока Финаисија. Горњи дом у нас не би био у стању да се дуже времеиа иротиви решењима доњега дома, он би врло брзо постао врло непопуларна установа. А кога би метнули у наш горњп дом ? Очевпдно, саму интелигенцију. Међу тим нико , ваљда, неће одри- , цати да је у нас, још сада, на жалост, доста велпка провала између интелигенције и масе народне. То се може