Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБНЈЕ

497

и најлепши посао свој мораМилорад дауквари својим слаткимјај.И ако они припадају разним политичким партијама сви су ми се толико пута жалили „Брате, с овако састављеном скупштином не може се владати." Ја сам их тешио тиме, да ово не може остати, да ће се устав морати мењати, и да ћемо ми Онда не само поправити састав скупштине него и створити горњн дом. Кад сад ? Боје се да тај горњи дом не постане аристократски, госиодски дом. Ја се поносим што Србија данас има господе, којој сељаци неће да скидају капу... Ја скочих са свога места и пружих мој плајваз Министру Правде. —• Пантелијћу, молим те, ако можеш, бележи ти даље. Ја не могу! Он се насмеја, узе плајваз и поче бележити, а ја пођох. Оно Министарско спадало дохвати ме за капут. — Куда ћеш, сад тек постаје интересантан! Седн ту, тек си отоич бацио цигару! — И не мислим на дуван. Та пресела ми је и сама уставност, а камо ли цигара. Пусти ме! — Ама седи чо'че, што се љутиш ? Милорад има право Због тога што је усвојено да за зборове у затвореном простору не треба пријава власти, он више и не мисли на жупанство. Пошто су сви његови другови и пријатељи већ били Министри и тако се министровањем истрошили, да не вреде ни луле дуваиа, то он више не помишља ни на Министарство, јер до ђавола, с ким би сада саставио Министарство ? Ег^о, не остаје му ништа друго него да по заслугама за науку уђе у Горњи Дом. Има човек право, а баш ти не треба да се љутиш. Зар се ниси ти у литератури највише борио за горњи дом ? — Јесам, и баш за то се љутим, што сам се овде уверио да Гига има право, да ми још немамо елемената за горњи дом! И ја се отргох од њега па побегох, али како је Милорад још говорио, морам сам пре него што затворих