Otadžbina

ГОРЕБН ДОМ СРБИЈЕ

још једна одвојена господска скупштина, и тешко да би се то икада могло известн. Овај расцеп између интелигенције и народа, који је до сада постојао, и који се и: данас види, може се само на тај начин излечити, ако се народ и њигова интелигенцпја зближе. Тада ће народ. пригрлити своју интелигенцију и иеће је се више туђити. Г. Ллимиије Васиљевџћ полемише са г. Ристом 11оповићем и г. Гершићем. Он не дели народ од интелигенције. У оба дома народног иредставништва седео би Један исти народ, сва би разлика била, што би и у закоиодавству имали оне поступности коју имамо у судству са првостепеннм и вишим судовима. Истина је да у Монархијама може Владаочево к Уек)" да заустави сваку пренагљеност народне скуиштине, али онда долази сам Владалац у сукоб са својим народом, а то је таква несрећа, да се за то и граде устави, да не зауставља еам Владалац, већ устав да зауставља. Г. ђенерал Бели-Млрковић. Четрдесет и четири годцне н терам )Ј ја политику у овој земљи, За цело то време 1 пажљиво сам проучавао све појаве нашег политичког живота и трудио сам се да из њих изведем поуку за живот. За што ми ово градимо нов устав ? За то што у дојакошњем уставу имају многе махне. Једна од иајвећих тих махна у томе је, што у скупштину ниеу пуштани баш они, који су најпозванији да раде скупштинске иослове. Законе су градилп сељаци, који су примљене законске иројекте носилп у механу, да им келнерп и ђаци из гимназија и реалака нрочитају шта то у нројектима пише; и са таквим знањем предмета, они су поеле о њима решавалп. Ако је тим сељацима-законодавцима затребало да упуте какву иитерпелацију на владу, они. су, не-знајући писати, морали да замоле опет каквога ђака да им интерпелацију напише 1 ). Сада, овим пројектом устава, на') Код ових речи ђенерадових и нехотице се сетих доброга иаадура ногранимног Стојадипа Радош&а који је доцдије био не само.чдан вађдамента него и »вођ крајве .левиде* {вдди додис у »Застави* иа. тога. доба) а којијр у