Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

509

ни у народу да пронађе никаквих особитих врлипа или недостатака, што није могао себе да истакне као нешто противно народу. Осем тога, он је дуго живео у врло блиским односима са сељацима, као газда, као посредник, као саветник њихов (сељаци су имали вере у њега, бпло пх је који су путовали но четрдесет врста, само да се с њиме посаветују , па при свем том да га је ко упитао: познаје ли он добро народ — он бн био у истој неприлици као и са питањем: да ли воли народ ? Рећи да га зна, било би за њ толико исто, колико рећи да он људе у опште зна. Он је непресгано проучавао разне врсте људи, међу њима и много се.вака, налазио је међу сељацима красних и занимљивих људи, опажао је на њима нове црте, према томе дотеривао је или мењао своја ранија мишљења о њима, или јс саставао са свим нова. Сергије Ивановић на против. Као год што је хвалио живот на селу, као противност ономе животу, који он није волео, тако је исто и народ волео, као противност оној класи људи, коју није триео, тако је исто народ био за њ нешто са свим противуположено осталим људима. У његовој методичкој памети беху се јасно извојили одређени облици народнога живота, изведенп од чести из самога народног живота, али ноглавито пз противустављања. Он никада није дотеривао или мењао сво^е мишљење о народу, нити своје симпатије према њему. Кад би се браћа сукобила у своме суђењу о народу. Сергије Ивановић је увек побеђивао свога брата, за то, што у њега беху одређени појмови о народу, о његовом карактеру, о његовим особинама, о његовом укусу; у Косте Љовина, на против, не беше ни једног одређепог и непромењивог нојма, за то га ;је брат у тим ирепиркама доводио свагда дотле, да се увери како противречи самом себи. Сергије Ивановић налажаше, да је његов најмлађи брат славан човечић, у кога је срце на свом месту, да је бистар, али да се подаје тренутшш утисцима, те је с

ОТАЏБННА КЊ. XXVII СВ. 108