Otadžbina

*

АНА КАРЕЊИНА.

513

Он није ништа упецао, али је ипак врло добро расположен. Љовин виде да би му брат, раздраган разговором са доктором, хтео да се упусти у некакву дискусију —- али њему се хитало кући да реши питање о косидби. — Шта велиш, да идемо ? — рече он. — Куда хиташ ? Да поседимо још мало. Истина не могу ништа да упецам, али опет ми је пријатно. Сваки је лов по томе леп, што у њему имаш посла с природом. 3 — А знаш — рече Сергије Ивановић — ја сам нешто о теби размишљао. То је буди Бог с нама, како иду ваши орески послови. Причао ми је доктор, а он очевидно није празна глава. Ја сам ти говорио, и опет ти кажем: није лепо што не идеш на среске скупштине, што се у опште не мешаш у среске послове. Када се уклоне сви људи, који нешто вреде, онда, разуме се, да ствари морају ићи иаопако. Ми плаћамо, али све то оде на плате, нити срез има школа, ни лекара, ни бабица, ни апотека, ничега! — Та ја сам пробао —■ рече тихо Љовин — али ето не могу. Шта ћу му ја? — Како не можеш? Ја морам признати да не разумем. Да си равнодушан, или да не разумеш ствар, то никако не допуштам. Ваљда неће бити само лењост ? —- Ни једно, ни друго, ни треће. Пробао сам и видео сам да не могу ништа урадити — рече Љовин. Он је мало хтео да проникне смисао онога, што му брат говори. Гледајући преко реке на ливаду, он опази нешто црно, али није могао разабрати је ли та црна тачка коњ, или човек на коњу. —■ А за што да ти не би могао ништа урадити ? Ти •си пробао, ниси успео, и одмах полажеш оружје. Како може човек бити без самољубља?