Otadžbina

518

АНА КАРЕЊИНА

Али Сергије Ивановић само смаче раменима — Добро, па шта хоћеш тиме да кажеш ? — Хоћу да кажем то, да она права, која се мене.... мог интереса тичу, ја ћу увек сам бранити; када су нас ђаке на универзитету претресали, када су жандари читали наша писма, ја сам се увек бранио свима силама, бранио сам своја нрава иа образовање, своју слободу. Ја разумем војну обвезу, која задире у судбу моје деце. моје браће, моју сопствену; 1а сам готов да мислим о свему што се мене тичс. али да разбијам главу шта ћемо са четрдесет хиљада срг»скога новца, или да суднм моме шашавом Аљи — то не разумем, и то не могу 1 Коста .Бовин је говорио као да се провалио. Сергнје Ивановић се само осмехну. — А сутра ћеш ти имати посла на суду. Зар би теби било пријатније да ти суде по старински у криминалној палати ? — -Та се никада нећу ни с ким суднти. Ја никога * нећу заклати. мени то не треба. А већ те среске установе — настави Љовин, прескочивши опет на нешто што не иде на ствар — налик су на оне јелове гране, које смо ми о Троицама побадали у зем.ву. да нзгледа, саићим, јелова шума. Она у Европп расте сама собом. а ја не могу поливати отсечене и пободене гране, јер не верујем да је то шума! Сергије Ивановић смаче опет раменима, исказујући тиме своје чуђење од куд разговор пређе на то, и ако је врло добро разумео шта му је брат хтео тиме да каже. — Допусти, али се тако не може размишљати. Али Кости Љовину хтело се да оправда то, што у њему нема интересовања за јавне послове, па настави: — Ја држим да никакав рад не може бити користан, ако није основаи на личиом интересу. То је оишта, ФилозоФСка истина! — И он је реч „ФилозоФСка" одлучно ноновио, као да је тиме хтео да покаже како и он има право, као и сваки други, да говорн о филозофији.